Био је члан тимова који су 1927. и 1929. освајали прва два првенства за "Мајсторе с мора", а у Првенству Југославије у фудбалу 1934/35 био је са 18 голова најбољи стрелац.
За репрезентацију је одиграо пет утакмица (1929-1932) и постигао три гола. Дебитовао је 10. маја 1929. у пријатељском сусрету против Румуније (3:2) у Букурешту, а од националног тима опростио се 29. маја 1932. на пријатељској утакмици противПољске (0:3) у Загребу, кад је играо у навали: Тирнанић - Марјановић - Лемешић - Вујадиновић - Зечевић.
Поред фудбала бавио се и атлетиком и веслањем.
У тренуцима тешке психичке депресије одузео је себи живот у лето 1978. и сахрањен је у Сплиту.